 |
|
 |
|
Cornelius
Aktivan učesnik
Pridružio: 23 Apr 2009
Poruke: 194
|
|
 |
|
 |
|
 Poslao: Pet Jan 08, 2010 8:51 am Naslov: |
 |
|
Tokom četrdesetih godina života, onaj koji je već trenirao, stekao je veliko iskustvo i nisu mu više neophodne svakodnevne kontrole merača pulsa da bi držao ritam. Organizam je pronašao na koji način da troši najmanje energije za optimalan rezultat. Mišićno tkivo se prilagodilo mikrotarumama i organizam ume da ih leči brzo i uspešno. Medjutim, mogućnost maksimalnog unošenja i upotrebe kiseonika je smanjen. Brzina ne može da se poveća, te se ostaje na istom nivou ili se trči sporije. Mišići gube elastičnost što dovodi do češćih povreda i sve dužih perioda lečenja. Istovremeno, bivajući još uvek vrlo aktivni u životu, ljudi ovih godina ne uspevaju da se odmore dovoljno ni od posla, ni od treninga.
U pedesetim godinama, pored trkačkog iskustva, poseduje se i životno iskustvo, što trkaču omogućava da se motiviše i u najtežim trenucima treniga ili trke. Brzina i dalje opada, ali se povećava sposobnost trčanja na 85% maksimalnog pulsa. Organizam je toliko adaptiran za napor, vrstu pokreta, dužinu koraka i ritam, da troši manje energije nego mladji trkač. Otpornost na zamor se povećala u odnosu na mladje dane. Medjutim, mogućnost trenutnog povećanja napora se bitno smanjila, kao i mogućnost dužeg izdržavanja velikog napora. Seanse na 95% su izbrisane iz programa zbog velike mogućnosti povrede. U slučaju prelaska u intenzivni napor, organizam brzo stvara mlečnu kiselinu, što onemogućava pravilan rad mišića. Inače, mišići nisu više gipki kao ranije, te je pre svake seanse treninga ili pre trke, neophodno pravilno zagrevanje da bi se izbegle povrede. To je i pravo vreme da se okuša 100 km ili ultra-trail, bez veće brige oko hronometra, ali sa velikom mogućnošću da se trka završi u normalnim granicama.
Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina života, treninzi i takmičenja se nastavljaju, pod uslovom da se ne prelazi 70 do 75% maksimalnog pulsa. I dalje se trenira normalno i trče se trke, ali sa neuporedivo više pažnje i osluškivanja sopstvenog organizma. Takodje, velika pažnja se posvećuje odmaranju i regenerisanju tkiva, a zagrevanje i različite vežbice, postaju deo dnevne rutine.
Prirodno, nema nikakvih granica dokle se trči. Ja sam jednom prilikom, tokom treninga u Vensenskoj šumi, naleteo na Alana Mimuna. Malo smo porazgovarali na česmi gde smo pili vodu, a onda smo trčali zajedno nekih 1,5 km. Mimun je tada imao 84. godine (mali, mršav, žilav i živahan).
Dhea, pročitao sam tekst na koji si stavio link. Tekst je odličan, ali ne govori o istoj kategoriji ljudi. Taj tekst govori o ljudima koji nemaju intenzivne treninge, a onda krenu u program. Tačno je da se dolazi do fascinantnih rezultata i u 70-im godinama. Medjutim, ja sve vreme pričam o ljudima koji imaju 3 ili 4 treninga nedeljno, što znači da su oni u neuporedivo boljoj formi od onih u naznačenoj studiji. Zato, njihove mogućnosti (na takmičarskoj granici) opadaju, za razliku od neutreniranih, kojima mogućnosti samo mogu da rastu, ako treniraju. Tako i oni mogu da se približe (retko i da dostignu) nivo forme onih koji su se sportom bavili redovno i adaptirano tokom dužih perioda. |
|
FAQ - Često Postavljana Pitanja 
Proveri privatne poruke 
Imam 43 godine,80 kg tezak,vrlo aktivan na poslu i u sportu i mozda tu lezi moj problem 
Probao sam uz sve to sa vitaminama,energijom i mineralima ali ne ide.Imam kondiciju to znam ali sam nakon svake utakmice sam tako slomljen.Cinimi se da bi sa toliko vjezbe trbao da "brda valjam" ali sam umoram ne ide tako lako.Moje pitanje je da li pretjerujem u svemo tom ili negdje drugo grijesim 
