 |
|
 |
|
Haile-Gebrselassie
Pridružio: 14 Avg 2009
Poruke: 10
Lokacija: Beograd
|
|
 |
|
 |
|
 Poslao: Pon Jan 11, 2010 8:13 pm Naslov: DUBLINSKI MARATON |
 |
|
Kao prvo hteo bih svim ucesnicima da cestitam Novu godinu i pozelim im mnogo zdravlja, hiljade istrcanih kilometara, dobrih rezultata i uspeha na svim treninzima i trkama koje nas sve cekaju u 2010.
Zelim da podelim sa vama iskustvo mog prvog maratona koji je bio u Dablinu. Za pocetak maraton se odrzavao u Dublinu , Irskoj 26 Oktobra 2009 i toje bila 30 godisnjica postojanja ovog maratona.
U Maju sam odlucio,posle Bg polumaratona koji sam istrcao vise puta,da istricm svoj prvi maraton,cilj mi je bio Berlinski ali posto je vec u maju bio popunjen prvi veci maraton u oktobru bio je Dablinski. Ujedno privlacno je i otici u jednu takvu nesvakidanju zemlju tako da sam ukombinovao dve korisne stvari. Prvo sam otisao na letovanje i dobro se izludeo jer sam znao da po povratku mora da padne teska disciplina pa sam sebi dao oduska. Treniranje je pocelo vec u Julu. Bio sam u kondiciji jer sam polumaraton trcao dosta lako ali nisam ni mogao da naslutim sta me ceka. Tehnicke informacije su da sam prijavu platio 90 eur jer spadam u rest of the world xe xe, i odmah po prijavi na mail mi je stiglo gomilu literature od strane organizetora. Planovi u 23 nedelje kako da istricm i to po tempu 2:30-3:00, 3:00-4:15, ii 4:15-, Gomila literature o ishrani, clanci o iskustvima ili hidrataciji. Sve to vas jos vise motivise da istrajete. U prve dve nedelje treninga krenuo sam lagano, 3 puta nedeljno, 2 treninga 10-12Km i jedan cross country (4Km pa 8x spirntevi uzbrdo na kalisu pored barutane ili crkve svete Petke pa onda jos 8 Km lagano) onda sam sledece tri povecao na 12-15Km (55-65min) 4x nedeljno,tu bi takodje ubacivao tipa 6-8 km (25-32min)sto jaci tempo i onda je krenuo lagani pakao ili duga trcanja, uf 21km sam trcao ka obican trening, da ne davim imao sam oko 60-75 km nedeljno zavislio je i od obaveza, i najduze sam trcao 35 km, to su bili smesni momenti, covek se zatekne da ne nema gde da trci. Isao sam od panta rei na 25 Maju pa do i tu 3 kruga pa nazad pa jos sam dodavao u krug na 25 maju ( imao sam garmin sat pa nisam mogao ni metar da prevarim:) ) ili na adi 4 velika kruga, i tako razna iskustva ali vodio sam jako zdrav zivot. Nije bilo bancenja, ishrana striktna, bio sam komiran vec 10 u krevetu kao da me je neko toljagom po glavi tukao.. Moram da priznam bilo je i kriza kada mi je sve tesko padalo ali dolazila su i zadovoljstva kao za rodjendan krajem Septembra dobio sam od lepse polovine najbolje bowerman patike. Bio sam presrecan i eto motivacije bukvalno dobio sam krila za sledece treninge.. Jedan od interesantih aspekata ovog trcanja je vreme koje provedete u razmisljanju jer kada trcite 2 sata ili 3 ipo, cinjeica je da imate mnogo vremena da razmisljate. Ranija trcanja sam uvek imao sa nekim. Prvi polumaraton sam spremao sa kumom a sledeci sa njegovim bratom. Kada trcite te velike rute, mnogo ramisljate jer nemate sta drugo da radite, posle nekog vremena sam cak poceo i radio da slusam da mi skrene misli, ovo sam hteo da spomenem jer svi trkaci koji cesto imaju ta duga trcanja znaju za taj divan i u isto vreme usamljen momenat.
Plan puta je bio sledeci posle posla u petak sam otisao za Bec, a u subotu uvece sam odleteo u Dublin. Stigao sam u 23h i smestio se u hostel koji je bio u samom centru i 300 m od cilja maratona. Internet je cudo za takve planove..  .. U ndelju sam isao u njihov expo centar da se prijavim, i podignem broj. Organizacija je na neverovatnom nivou.. Sve se zna gde uzimate svoj broj nema cekanja, adidas kao sponzor organizuje skeniranje tabana, razne organizacije koje vode na sve svecke maratone. Tu sve hiljadu sitnica i flajera dobija ali jedna stvar im je genijalna. Dobijate njihov oficijalni magazin maratonatu ceo spisak ucesnika ima i istorije celog maratona ali i spisak od 30tak kratkih razloga zasto treba da uzvate u maratonu, ja cu napomenti samo jedan kojeg sam se setio dok sam trcao, prevod bi glasio ovako> U jednom momentu kada vam ramena budu u visini glave, osvrnite se oko sebe i prepoznajte da ucestvujete u necemu divnom i da ste deo toga, iako mi znamo da vas sve boli treba te da malo uzivate i zabavite u ovom trcanjutonight we dine in hell< za sve koji ne znaju recenica kralja Leonide iz filma 300, u tome sam trcao . Maraton je podeljen na tri grupe oni koji trce ispod 3h i oni su u narandzastoj zoni, izmdju 3 i 4:15 oni su zeleni i ostai su plavi. Kada se prijavljujete birate svoju kategoriju ja sam bio u zelenoj grupaciji, cilj mi je bio 4:00. Ulica je bila sva oznacena u ove tri boje balonima, plus su u svakom delu bili po dva profi trkaca koji su imali ogroman balon zavezan za sebe i na njemu je stajao tempo kojim trce, np. bili su 2:30, 3:00, 3:30, 3:45, 4:00, 4:15 i tako dalje. to me je odusevilo jer takve stvari vam omogucavaju da imate orijentaciju tokom trke i mozete da se fokusirate sto vise na vase telo i njegovo funkcijonisanje. I tako gomila ljudi jedva ceka da krene, svi skakucu, slikaju se ili srkaju gelove koje su poneli.. Neki su umotani u kese da cuvaj toplotu obzirom da je bilo oko 9 stepeni i duvao je vetar ali kada je pocelo trcanje probilo se sunce i vreme je stvarno bilo ok. Na startu povecava uzbudjenj i ekipa koja preko mikrofona terala masu da pravi meksicki talas, u jednom momentu spominje da jedan od ucesnika trci unazad, na taj nacin skrece paznju na humanitarnu organizaciju u kojoj radi, neki ucesnici su cak i cudno obuceni, bio je momak koji je bio u kostimu Guinis piva i sl.ludosti su svuda oko mene kada u jednom momentu cuje se BOOM pocinje masa da se krece, adrenalin udara i krenuo sam.. vec posle 3 Km likovi staju sa strane i pisaju okolo,a ljudi im se smeju. Prva deonica se trci kroz centar grada i svuda su navijaci, to vas tera da trcite i brze neko sto treba ali pokusavam da odrzim ritam i malo sam ispred balona koji nosi vreme 3:45.. Polako posle 6 km zalazi se u park, ogroman je, toliko da u jednom momentu smo u daljini mogli da vidimo divlje Jelene, bukvalno bio sam sokiran..Na svakih 6 km imate stanice sa vodom na 18km, 24 km, 32km i 38 nalaze se i energecka pica,a na 32 i 38 cak i gelovi, takodje pored svake stanice je i gomila prenosivih toaleta.. Posto je Spar (lanac supermarketa kao nas Maxi ali nemaju monopol) bio oficijanli sponzor, napravio je oficijalna mesta za navjanje i podrsku. Tu ljudi navijaju daju vam bombone cokoladice nalaze se bendovi sa bubnjevima neki promoteri na magnetofon se deru da izdrzite,stvarno super odradjeno...Kontrolni punktovu su na 10, 21, 30 i 42 km, to su trake koje stoje na putu a na broju imate cip koji registruje da se tuda presli. Jos jedna zanimljivost je da se tokom trke moglo da vidi na sajtu kako izlazi vase vreme tako da neko ukuca vas broj i vidi kada ste pretrcali na ovim punktovima. Moje vreme je ovako izgledalo:
10km 52:10
21km 01:51:47
30Km 02:46:18
finish 04:10:11
1621 sam u svojoj kategoriji a 4737 u totanom plasmanu od 20000
ucesnika.
Prvih 21 km sam stvarno lako istrcao bez ikakvih problema ali onda sam poceo da osecam umor, a i shvatio sam zasto, 70% staze je pod nagibom, posle 30 km sam vec poceo da molim boga da vise nema trcanja uzbrdo. Butine su mi na nekim nagibima bukvalno gorile ili kao da je neko ubacio dve ping pong loptice u butni misic ali nekako sam pregurao ovu krizu, ubedjivao sebe da ne smem da stanem i da ne smem da izneverim sebe posle toliko treniranja i truda. Sve vreme sam imao muziku koju sam slusao, odbojavao sam pesme i razmisljao o svemu i svacemu samo da ne razmisljam o uzbrdici. Izmedju 36- 39 km je bilo ravno nisam imao snage da skroz pustim korak i tu sam gubio vreme, sto je najgore tu sam udario u takozvani ZID, za sve koji ne znaju zid je momenat kada vase telo vise ne moze da koristi energiju iz hrane koja se nalazila u vasem telu i misicima vec telo polako pocinje samo sebe da jede i tu nastupa samo Psihicka izdrzljivost..
Onda na 39km pojavlju je se neka gadna uzbrdica, kratka ali uzasan nagib, neki nadvozdnjak, sve sam psovao i govorio sebi samo se popni do gore pa stani, naravno popeo sam se i znao sam tu nema stajanja  .. kod 40 km ponovo ste u centru grada i tu me hvata grc u levom listu, boli kao djavo da me je ujeo ali znam ako stanem da je gotovo, da cu tu leci na pod i nikada necu zavrsiti, stisao sam zube i nekako uz srecu grc me je popustio i nastavio sam. Tu je vec reka ljudi koja je napravila uzak kanjon i trcim pored njih oni oko mene se deru, bodre iz sve snage, pocinje adrenalin da mi radi i pustam korak ( ne znam kako) na zadnjih 300 metara neki ludi irac mase rukama dere se ajde, kao vuce masu zamisljenim konopcem, dere se da je cilj tu jos 300m to je bilo strasno simpaticno.. i dolazim do cilja prelazim i ne mogu da verujem da je gotovo.. Cudan osecaj umora i zadovoljstva, postigao sam cilj, hiljadu misli i osecanja u momentu..
Kako sam stao, noge vise nisam osecao, polako sam koracao dalje, jedna ekipa vam uzima cip, drugi vam daju kesu gde se nalaze pokloni, profi majica adidas na kojoj pise da ste istrcali 30th maraton u Dablinu, dobijam medalju, i lunch box, koji mi je kasnije dobro dosao.. posle cilja na jedno 35 m, sedam na pod, popio sam flasu vode i soka na ex.. Tu komuniciram oko sebe sa ostalim ucesnicima, jedan Amerikanac me pita kako se osecam , ja odgovaram predivno ali me sve boli kaze on i posle 10 maratona bol je uvek isti ali da li sam uzvivao i da to upamtim jer to je prava vrednost trcanja maratona. Moram da napomenem nesto sto sam izostavio kroz svu ovu pricu, a to je da sam dosta ljudi upoznao i to bas svako upoznavanje je bilo, da li trcis maraton, da li si trcao, koje vreme zelis i stekao sam dosta interesantnih poznanstava. Razne nacije, Englezi, Amerikanci,Holandjani, Rusi.. vracam se na zavrsetak trke, i tako mokar polako sam ustao i tesko se dogegao do hostela.. Ponosan sam da od starta pa do finisha nisam se zaustavio ni sekund, nekako to mi sve cini jos drazim. Nisam uspeo da istricm za 4:00 sata, ali bar sada imam taj cilj da oborim u sledecem pokusaju.. siguran sam da ima jos dosta detalja koje bih podelio sa vama li vec sam sigurno zamoran i ko zna koliko sam gresaka napravio upisanju ovog texta tako da do nekog novog piskaranja veliki pozdrav celoj trkackoj ekipi i vidimo se na stazi
pozz |
|
FAQ - Često Postavljana Pitanja 
Proveri privatne poruke 
